Jutro je diglo sve odgovorne ljude i decu. Sunce je svojim raskosnim,neznim zracima obasjalo umornu travu.

Pokoji beli cvetak se nadje. Visibabe su digle svoje glavice ka suncu i slatko se nasmesile. Umerenoj zimi dolazi kraj. Nema veselog i dugotrajnog snega,a nije ga ni bilo. Koliko su topli i blistavi dani,vredne pcelice su se vratile na voljeni posao. Vockice,umesto da leno odmaraju,dale su svojim rozim suradnicima da cvetaju. Sumski vojnici se polako vracaju i svog starog,podlog gazdu da cuvaju. Deca se bezbrizno igraju,svojim loptama u kosarkaski kos ubacuju,fudbalsku loptu na glavu nabacuju,a odbojkasku uce leteti. Stariji ljudi se predvece polako setaju i malo pricaju uz pljuckanje cunje. Momaka I devojaka na svakom cosku. Neprimetno nam se vraca onaj mir u kuce a graja na ulice. Velike svadje nestaju, a veseli razgovori dolaze.

Sve se ponavlja sto i svake godine,prelaz zime u prolece je sve lepse i lepse,a ovo ce do sada biti najlepse!!!