Besni oblaci kao da zele da ga sprece da zraci,da ljude usrecuje. Pokrivaju ga i polako se spusta tama. Noc je tako brzo dosla. Ali meseca i zvezda nigde nema! Oblaci spremaju nesto veoma podlo. Vetar sve jace i jace duva. Pocinje da lomi drvece. Svaki minut zaslepe nas oblaci,sevanje pocne. Munja na sve strane. Grmi i kisa je krenula da se zaukava! Crni i nevaljali oblaci su iznad celog grada,a nevreme lomi sve u njemu! Grmi i to zastrasuje! Grmljavine su sve jace i polako besne! Od jednom culo se kao da je eksplodirala atomska bomba,grom je udario u blizini! Oluja nikada veca. Svi su se posakrivali u svoje domove i sa strahom gledaju kroz prozor jer ne mogu da zaspu! Svo cvece se priljubilo uz zemlju i ne odvajaju se od nje. Svako drugo ili trece drvo je slomljeno. Kisa lije kao iz kabla i bije kao bicem. Bara na svakom udubljenju asvalta koje bivaju sve vece. Ali posmatranje takve prirodne pojave moram da prekinem teskim ali sigurnim snom. Odlazim sa razocaranjem u ocima u svoj krevet jer je vreme za spavanje vec odavno proslo i kao beba zaspem.

Ujutru se probudih i videh veliku katastrofu i nisam mogla da poverujem da je to jedno nevreme ucinilo!