Probudila sam se i ugledala kroz prozor dugo ocekivani sneg! Obradovala sam se i krenula u sumu,tamo najlepse i najbolje mogu videti posledice te prelepe zime!

Kad sam usla u sumu,prvi dojam mi je bio nekako zalostan. Drvece je ostalo bez svojih mocnih vojnika koji su mu davali boju,lepotu i stitili ga od hladnoce,kise ili prejakog sunca. Sneg ih je prekrivao nezno pa cak i neprimetno za cas. Setala sam se i ugledala prelepog,malog,belog medu. Pogledao me je i krenuo prema meni. U pocetku sam se plasila,ali kad je on meni pruzio sapicu,shvatila sam da on samo zeli malo paznje i neznosti.

Mazila sam se igrala sa njim neko vreme pa nastavila svojim putem. Isao je za mnom ali sam pocela trcati i bezati od njega. On me je poterao do jednog velikog Sneska Belica. On je ostvario od jednom moje zelje,koje su vladale mnom. Obradovala sam se njemu,krenuo je prema meni i pitao me da li volim zimu. Ja sam mu naravno odgovorila,ali sam u pocetku mucala. Odlazila sam polako,gazeci po prelepom tepihu od raznih boja i oblika listica. Kako sam isla sve dublje u sumu,otkrivale su mi se mnoge tajne sto zima nosi. Ideci tako,ugledala sam neki veliki,prelepi cvetak koji je lagano oborio glavu kad sam mu prisla. Zacudila sam se sto se usred zime nasao tako lep cvet u sumi. Nisam mogla verovati,htela sam ga ubrati i odneti mami,ali kad sam ga uhvatila za vratic od jednom je progovorio i molio za milost. Shvatila sam da je on najlepsi i da je on dusa sume.

Tu se zavrsio moj vrlo lep izlet,nadam se da cu opet moci ili uspeti videti lepotu i takav prizor zime.

Zima je najveca radost svoj deci,sneg kad pada,mi se odmah obradujemo i izadjemo napolje da se igramo. Jednostavno je obozavam!!!