Carobno putovanje je pocelo. Plavim okeanom ploveci protiv velikih talasa koje otvara srce i donosi osmeh na lice,kao da su konji koji jurisaju.Meduze stvaraju magicna svetla koja kao u nekoj prostoriji svece sto pruzaju najvecu romantiku. Razne ribice koje polako plivaju podsecaju na neobicne latice ruza koje nezno plutaju na vodi.

Tako putujuci,nailazeci na nove plodove maste,uzivali smo.Sunce je przilo,ali nema veze,kitovi su nam olaksavali. Prskajuci nas osvezavajucom vodom,kapi su padale na nas,kao kapi kise koja nam je u ovom trenutku najvise trebala. Od jednom,jata ptica nas je obletalo. Kad smo pogledali gore…bilo je neobicno,prelepo,nemoguce za opisati,nismo mogli da verujemo.

Spustili smo pogled,jer su ptice nastavili svojim putem, laki pogledom u vodu,primetila sam nesto,neko se smejao,dole,u vodi. To su bile sirene. Svaki put je sve neobicnije i sve je teze za opisati.

Smejale su se nama kako izgledamo,zacudjujuce i neobicno za njih,a najvise…smesno!

Bile su prelepe. Kosa dugacka,talasasta,menjala je boju. Grudi su im pokrivale skoljke,a peraja ili kako to da nazovem…kao iz crtanih,tamno zelena krljust. Delfini su im najbolji prijatelji,igrajuci se stalno su uz njih.

Pozvale su nas da zaronimo sa njima,da nam pokazu njihov svet pod vodom. Pristali smo,krenuli smo u potragu za necim novim i zanimljivijim.

I imali smo sta za videti:prvo sto smo ugledali je raznovrstan svet algi. Pomerale su se uz ritam muzike talasa.

Pored nas su prolazile svakojake ribe. Gledale su u nas zato sto smo mi nova stvorenja za njih.

Srce je kucalo jako,strah nas je obuzeo,neka velika riba sa strasnim zubima nam se priblizavala,izgledala je jako ljuto…sirene su rekle da je to ajkula i da nam nista ne moze dok su one tu. Pao nam je kamen sa srca.

U daljini su se videle baklje kako gore pored nekih gradjevina.Ubrzo smo i tamo stigli. Nismo mogli da se nagledamo lepote podvodnog grada. Ta lepota je oduzimala dah. Covek moze samo da sanja takav grad,nikada ga nece uspeti sagraditi. Neke kuce su bile sagradjene od drveta ,neke od algi,neke od latica ruza,neke od slatkisa,a neke od stakla,a sve su se cvrsto drzale. Vatra se odbijala od staklenih kuca pa je sjaj bio sve veci. Kuca od srebra i bisera je bila prelepa,ta je pripadala princevima,bila je kao manji dvorac. A pravi dvorac,od zlata,cistoga zlata koje se presijavalo na svaku sirenu po malo. E to je bio dvorac od kralja sirena i od samih sirena. Priredili su nam svecanu gozbu,bilo je super,klovnovi su nas zabavljali,cak su I sviraci bili,sve,sve sto covek pozeli da se zabavi,a vecera je bila bas ukusna.

A zatim su nas sirene vratile na brod.

Grmelo je,sevalo na sve strane,sunce nas je napustilo,a kisa je pljustala. Stigli smo kuci,svi mokri ali sa veselim duhom.

E ovako je proslo moje putovanje u podvodni svet,ja bih ga nazvala ATLANTIDA!!!