Carobno putovanje je pocelo. Plavim okeanom ploveci protiv velikih talasa koje otvara srce i donosi osmeh na lice,kao da su konji koji jurisaju.Meduze stvaraju magicna svetla koja kao u nekoj prostoriji svece sto pruzaju najvecu romantiku. Razne ribice koje polako plivaju podsecaju na neobicne latice ruza koje nezno plutaju na vodi.

Tako putujuci,nailazeci na nove plodove maste,uzivali smo.Sunce je przilo,ali nema veze,kitovi su nam olaksavali. Prskajuci nas osvezavajucom vodom,kapi su padale na nas,kao kapi kise koja nam je u ovom trenutku najvise trebala. Od jednom,jata ptica nas je obletalo. Kad smo pogledali gore…bilo je neobicno,prelepo,nemoguce za opisati,nismo mogli da verujemo.

Spustili smo pogled,jer su ptice nastavili svojim putem, laki pogledom u vodu,primetila sam nesto,neko se smejao,dole,u vodi. To su bile sirene. Svaki put je sve neobicnije i sve je teze za opisati.

Smejale su se nama kako izgledamo,zacudjujuce i neobicno za njih,a najvise…smesno!

Bile su prelepe. Kosa dugacka,talasasta,menjala je boju. Grudi su im pokrivale skoljke,a peraja ili kako to da nazovem…kao iz crtanih,tamno zelena krljust. Delfini su im najbolji prijatelji,igrajuci se stalno su uz njih.

Pozvale su nas da zaronimo sa njima,da nam pokazu njihov svet pod vodom. Pristali smo,krenuli smo u potragu za necim novim i zanimljivijim.

I imali smo sta za videti:prvo sto smo ugledali je raznovrstan svet algi. Pomerale su se uz ritam muzike talasa.

Pored nas su prolazile svakojake ribe. Gledale su u nas zato sto smo mi nova stvorenja za njih.

Srce je kucalo jako,strah nas je obuzeo,neka velika riba sa strasnim zubima nam se priblizavala,izgledala je jako ljuto…sirene su rekle da je to ajkula i da nam nista ne moze dok su one tu. Pao nam je kamen sa srca.

U daljini su se videle baklje kako gore pored nekih gradjevina.Ubrzo smo i tamo stigli. Nismo mogli da se nagledamo lepote podvodnog grada. Ta lepota je oduzimala dah. Covek moze samo da sanja takav grad,nikada ga nece uspeti sagraditi. Neke kuce su bile sagradjene od drveta ,neke od algi,neke od latica ruza,neke od slatkisa,a neke od stakla,a sve su se cvrsto drzale. Vatra se odbijala od staklenih kuca pa je sjaj bio sve veci. Kuca od srebra i bisera je bila prelepa,ta je pripadala princevima,bila je kao manji dvorac. A pravi dvorac,od zlata,cistoga zlata koje se presijavalo na svaku sirenu po malo. E to je bio dvorac od kralja sirena i od samih sirena. Priredili su nam svecanu gozbu,bilo je super,klovnovi su nas zabavljali,cak su I sviraci bili,sve,sve sto covek pozeli da se zabavi,a vecera je bila bas ukusna.

A zatim su nas sirene vratile na brod.

Grmelo je,sevalo na sve strane,sunce nas je napustilo,a kisa je pljustala. Stigli smo kuci,svi mokri ali sa veselim duhom.

E ovako je proslo moje putovanje u podvodni svet,ja bih ga nazvala ATLANTIDA!!!

Jutro je diglo sve odgovorne ljude i decu. Sunce je svojim raskosnim,neznim zracima obasjalo umornu travu.

Pokoji beli cvetak se nadje. Visibabe su digle svoje glavice ka suncu i slatko se nasmesile. Umerenoj zimi dolazi kraj. Nema veselog i dugotrajnog snega,a nije ga ni bilo. Koliko su topli i blistavi dani,vredne pcelice su se vratile na voljeni posao. Vockice,umesto da leno odmaraju,dale su svojim rozim suradnicima da cvetaju. Sumski vojnici se polako vracaju i svog starog,podlog gazdu da cuvaju. Deca se bezbrizno igraju,svojim loptama u kosarkaski kos ubacuju,fudbalsku loptu na glavu nabacuju,a odbojkasku uce leteti. Stariji ljudi se predvece polako setaju i malo pricaju uz pljuckanje cunje. Momaka I devojaka na svakom cosku. Neprimetno nam se vraca onaj mir u kuce a graja na ulice. Velike svadje nestaju, a veseli razgovori dolaze.

Sve se ponavlja sto i svake godine,prelaz zime u prolece je sve lepse i lepse,a ovo ce do sada biti najlepse!!!

Probudila sam se i ugledala kroz prozor dugo ocekivani sneg! Obradovala sam se i krenula u sumu,tamo najlepse i najbolje mogu videti posledice te prelepe zime!

Kad sam usla u sumu,prvi dojam mi je bio nekako zalostan. Drvece je ostalo bez svojih mocnih vojnika koji su mu davali boju,lepotu i stitili ga od hladnoce,kise ili prejakog sunca. Sneg ih je prekrivao nezno pa cak i neprimetno za cas. Setala sam se i ugledala prelepog,malog,belog medu. Pogledao me je i krenuo prema meni. U pocetku sam se plasila,ali kad je on meni pruzio sapicu,shvatila sam da on samo zeli malo paznje i neznosti.

Mazila sam se igrala sa njim neko vreme pa nastavila svojim putem. Isao je za mnom ali sam pocela trcati i bezati od njega. On me je poterao do jednog velikog Sneska Belica. On je ostvario od jednom moje zelje,koje su vladale mnom. Obradovala sam se njemu,krenuo je prema meni i pitao me da li volim zimu. Ja sam mu naravno odgovorila,ali sam u pocetku mucala. Odlazila sam polako,gazeci po prelepom tepihu od raznih boja i oblika listica. Kako sam isla sve dublje u sumu,otkrivale su mi se mnoge tajne sto zima nosi. Ideci tako,ugledala sam neki veliki,prelepi cvetak koji je lagano oborio glavu kad sam mu prisla. Zacudila sam se sto se usred zime nasao tako lep cvet u sumi. Nisam mogla verovati,htela sam ga ubrati i odneti mami,ali kad sam ga uhvatila za vratic od jednom je progovorio i molio za milost. Shvatila sam da je on najlepsi i da je on dusa sume.

Tu se zavrsio moj vrlo lep izlet,nadam se da cu opet moci ili uspeti videti lepotu i takav prizor zime.

Zima je najveca radost svoj deci,sneg kad pada,mi se odmah obradujemo i izadjemo napolje da se igramo. Jednostavno je obozavam!!!

cao,ljudi nije me dugo bilo,nazalost! nedostajali ste mi! bila sam kod babe i dede na nedelju dana i mogu da vam kazem da mi je bilo super,ali stvarno!!! svako vece sam se zezala sa svojim drustvom,sa krsa njih sam se zblizila,isto sam ih i puno upoznala,ali sam se i potukla... neki dan sam jedva cekala da skola pocne,zato sto nisam izlazila i zato sto sam se smarala,a sada i zelim da vidim svoje drustvo iz skole,a i zelim da raspustu nikada ne dodje kraj!!! ali... skola je tu,pred mojim nosom,ne zelim da idem,ali...zelim da idem! o,boze,sto sam ja opiceno dete!!! e iskreno da vam kazem,upravo sam stigla kuci,prvo sto sam uradila,sela sam za kompjuter... jedva cekam onaj jesenji raspust,sad ce on brzo... joooj...  ljudi ovo je bilo samo da vam se javim,a uskoro stize i neki "normalan" post!!!

pusa za sve,za tiju narocito,sekice moja jedva cekam da te vidim!!!CMOKITJ:):):)