Ona tiho dolazi

A glasno odlazi

Nekome se zove Djordje

Koji nikad na vreme ne dodje.

Nekome se zove Marko

A nekome Darko

Da ti dodje mrak na oci

Pa da u bunar skocis

Neko ima svog Stevana

A neko Stefana

Sto kad ocima skidaju

Mnoga srca kidaju

Obicno se voli nezno i polako

Ili sve ide naopako

Prva ljubav nosi mnogo uspomena

Nekome je Luka,nekome Mima

Ima ih puno sa raznim imenima

Odlazim u park na posmatranje poezije jeseni.

Drvece polako postaje siromasno i bedno. Nezni i nesvakidasnji tepih od lisca u bojama maste kao da ima nozice pa se non stop seli! Trava vise nema onaj veseli duh u sebi i ne krece se u ritmu oraspolozivog talasa. Svi cvetici su se posakrivali u svoj siguran kutak. Vazduh je cist i prija kao nikakav drugi,a vetar nezno prolazi kroz kosu malih devojcica i osvezava starije ljude. Sunce se nekako probija kroz gole grane i nesto nas malo utopljava. Oblaci nikakvi i skoro svakoga dana najavljuju kisu. Rode i laste su nas opet ostavile da se ovde smrzavamo,a verni vrapcici su kao i svake godine ostali sa nama. Po koja klupica i na njoj zreo par zagrljen u ljubavnom plamenu. A ljuljaska… nju vetar onako malo gurka,pa izgleda kao da ju je nedavno napustila neka devojcica. Tako je kad jesen dodje.

Jesen ne mora da donosi tugu,kakvo ce godisnje doba biti odlucujemo mi sami. To sto priroda poumire jeste pomalo tuzno ali ne mora sve da bude tako. Jesen,leto,zima i prolece su imena dobijena po temperaturama,raznim pojavama i… Mi sami sebi odredjujemo kada ce nama biti jesen,leto,zima ili prolece!

Ima jedna nova blogerka,zovemo je Tija,moja najbolja drugarica!!! ako zelite da je posetite,otidite na stranicu sneznakraljica.mojblog.hr!

big pozZz:)

Besni oblaci kao da zele da ga sprece da zraci,da ljude usrecuje. Pokrivaju ga i polako se spusta tama. Noc je tako brzo dosla. Ali meseca i zvezda nigde nema! Oblaci spremaju nesto veoma podlo. Vetar sve jace i jace duva. Pocinje da lomi drvece. Svaki minut zaslepe nas oblaci,sevanje pocne. Munja na sve strane. Grmi i kisa je krenula da se zaukava! Crni i nevaljali oblaci su iznad celog grada,a nevreme lomi sve u njemu! Grmi i to zastrasuje! Grmljavine su sve jace i polako besne! Od jednom culo se kao da je eksplodirala atomska bomba,grom je udario u blizini! Oluja nikada veca. Svi su se posakrivali u svoje domove i sa strahom gledaju kroz prozor jer ne mogu da zaspu! Svo cvece se priljubilo uz zemlju i ne odvajaju se od nje. Svako drugo ili trece drvo je slomljeno. Kisa lije kao iz kabla i bije kao bicem. Bara na svakom udubljenju asvalta koje bivaju sve vece. Ali posmatranje takve prirodne pojave moram da prekinem teskim ali sigurnim snom. Odlazim sa razocaranjem u ocima u svoj krevet jer je vreme za spavanje vec odavno proslo i kao beba zaspem.

Ujutru se probudih i videh veliku katastrofu i nisam mogla da poverujem da je to jedno nevreme ucinilo!

Sreca se ne ceka vec se covek za nju bori

Kad neko voli i srecu ceka a ona ne dodje pa se dusa i srce razboli.

Sreca se ne ceka vec se covek za nju bori

Jer za srecu treba dvoje ljudi da se voli.

Sreca se ne ceka vec se covek za nju bori

Pa usput od ljubavi dete srece se stvori.

Sreca se ne ceka vec se covek za nju bori

Pubertet i skolu da prebrodi i coveka od deteta stvori.

Sreca se ne ceka vec se covek za nju bori

Kad dusa i telo ne mogu vise a srce bi da se bori.

Sreca se ne ceka vec se covek za nju bori

I covek i zena novi krug srece i ljubavi stvori.

         Sunce se probudilo,polako dize i nas,a u ocima mu reci za sve nas:”Dobro jutro”.

Travu je lagano obasjalo,dok je cvece mamurno ulepsavalo dan svetu.

       “Jao vidi onaj prelepi suncokret medju kukuruzima,da ti ga uberem?”-culo se iz jednog dvorista. Upravo je tada dete izletelo iz kuce da se igra sa svojim kucom. Skok vamo,skok tamo,prelepo za videti. Po koja pesmica se cuje sa nekog drveta. A,da,to su nase pticice. Koreografija medju oblacima pomesana sa zracima sunca,to laste odvlace paznju deci i ljudima. Koja kap kise bi ljubomorno da pokvari taj bal. Kad kad nezni vetric prodrmusa one bujne grane i unese malo zivota u njih. U danima leta voda je topla,kako jadne ribice da izdrze? Bas mi je jedan karas upao u oko. Po koja zabica,zavucena u drezgu,skace sa lokvanja na lokvanj. Na mostu iznad vode projuri voz. A ispod njega camac sakriven od sunca i u njemu ljudi koji pecaju. Op! Jedna riba je zagrizla mamac. Zalazak sunca… To je nesto ne opisivo lepo! Kao da sunce lije suze sto nas ostavlja,kao da ta voda njemu skida boju i prelazi u oblake. Oko njega je sve ruzicasto,ljubicasto,narandzasto… A zatim se mesec budi i zvezde su nam sada jedini nebeski prijatelji. Svi su otisli da spavaju i ostavili mesec da sa lakocom obavlja svoju duznost. Ali… Mladi mu se suprotstave kad zele,ipak i kad mu se suprotstave ona meseceva tisina ostaje…